Priča prati Luku, povratnika koji ne uspeva da se uklopi u novi milje grada koji je nekada nazivao svojim. Uronjen u apatičnu svakodnevicu «Partera», zemunskog splava na kome radi kao di-džej i šanker, Luka je svedok izneverenih nada i izgubljenih ljubavi. Dok se nižu duge noći natopljene alkoholom i muzikom, kroz «Parter» prolazi čitava galerija likova, svako u potrazi za samim sobom: razočarane beogradske dame, bivši gradski mangupi, cinični intelektualci, raspusne glumice...

- Ovom knjigom želim da dokažem na to koliko je nešto što je pomereno postalo normalno, prihvatam mejnstrim tako što plasiram priču o našim problemima koji će mu opaliti šamar. Muškarci su impotentni, to se može zaključiti iz ponašanja okoline, opisao sam svoje iskustvo iz perioda kada sam imao 20 godina, bio mlad i lud, i želeo sve odmah, mada sam pričao i sa prijateljima koji su mi preneli svoja iskustva. «Parter» govori o muškarcima koji ne mogu da izguraju ovde svojstvenu mačo priču, jer nemaju novca i zbog toga postaju impotentni. Ipak, roman završava hepiendom, ali da bi ostao samo jedan srećan par, morao sam da žrtvujem desetak koji su propali zbog impotencije muškaraca, nezrelosti okruženja i potrebe da se pokažu u svojoj sredini. Žene zbog toga imaju mnogo problema, impotencija ih pogađa više nego muškarce koji moraju da održe dominantnu poziciju. Žene su sklone praštanju i mogle bi da lakše izađu na kraju sa tim problemima, ali je više ugrožena muževnost nego ženstvenost – kaže Marojević o svom romanu. Ipak, bez obzira na beznađe koje nas okružuje savetuje nas da budemo jake individue i da nastavimo da radimo na sebi, i svojoj emocionalnoj inteligenciji, bez obzira na to koliko smo se razočarali u ljudski rod.
- Ovo društvo je veoma nametljivo, ne pušta te da kuliraš, već ti stalno nameće neke prinude. U «Parteru» je opisano osujećenje ljudske potrebe da budu individue, a ja poručujem čitaocima da moraju da budu dobri sami sa sobom, jer teko onda mogu da budu dobri i sa drugima...