Uskrs ili slavljenje proleća, jer to je zapravo značenje tog običaja, praznik koji datira još iz paganskog vremena. Uskrs u hrišćanskom svetu nije, bezmalo od početka svetkovanja ovog praznika, proslavljan u isto vreme. Da bi se praznovanje datumski ujednačilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Pravilo koje je crkva ustanovila je da se Uskrs praznuje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog Meseca što se pojavi posle prolećne ravnodnevice. Po tome Uskrs, u zavisnosti od pojave punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice, može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja (po novom kalendaru). Pravoslavna crkva je ostala sve vreme dosledna ovom pravilu određivanja dopuna, dok je Katolička crkva odstupila od ovog pravila 1583. godine, čime je, nakon milenijuma istovremenog svetkovanja Uskrsa od svih hrišćana širom sveta, povređena odluka Hijeskog sabora.
Magijska moć
Najveći praznik hrišćanske crkve, Uskrs, u našem narodu je vrlo značajna svetkovina, propraćena nizom običaja. U našem narodu posle Vrbice i Cveti i u toku Velike ili Vaskršnje nedelje, Veliki četvrtak i Veliki petak su dani u koje se boje uskršnja jaja. Boje se u crveno jer im se pripisije magijska moć.
