Mozak voli zadatke koji se rešavaju kroz igru. Na takvim zadacima se može dobro vežbati. Ko nešto često vežba, ne mora više da misli na postupak, jednostavno funkcioniše samo. Pravi primer za to je vožnja automobila. Svaki iskusni vozač proznaće da na pocetku nije bilo tako lako, ali se rutina vremenom toliko usadi da više ne razmišljate o tome gde da pogledate i u kojoj brzini da krenete na uzbrdici.
Da se glavna misao ne bi izgubila može da se vežba zamišljanjem slika šta će biti kada svoju priču ili predlog predstavite.
Ili smislite antonim, suprotnu reč. Uz ovu metodu definisan je i moderan pojam „out of the box". Tako se mozgu postavi zadatak da ne bi zaboravio misao, da reši pitanje: Šta nikako ne bih uradio?
Veoma povoljno za koncentraciju i kreativnost je razmišljanje o nekoliko postojećih mogućnosti rešavanja problema. Ko mozgu da nalog da traži više alternativa, povećava šanse i uči kako da ne izgubi glavnu nit. 
Strukturisanje u govoru uz pomoć ruku (prstiju), ukazujuci na a, b, c ili prvo, drugo i treće, takođe pomaže. Ukoliko zamislite da su izrečene tačke povezane i pritom gestikulišete, u sebi možete da prođete tačku po tačku i da ne izgubite glavnu nit. Pritom je važno da se završetak govora ili izlaganja prethodno odredi i dobro zapamti.
Najbolja metoda koja ima magičnu moć i dodatno pomaže da se misao zadrži, je metoda „Imam nešto dobro za tebe". Postupak je takav da se sagovorniku na samom početku nagovesti onaj deo teme o čemu se želi govoriti a koji je za njega posebno interesantan. Tako ćete se koncentrisati na to da priču ispričate što interesantnije, a sagovornik će vam svojim pitanjima nesvesno pomagati da ne izgubite glavnu misao.