Cigarete sadrže veliki broj štetnih materija od kojih neke još nisu u potpunosti ispitane. Neke od najštetnijih su:
* Nikotin - izaziva zavisnost, blokira prenos nervnih impulsa u ganglijskim sinapsama nervnog sistema. Prvo deluje razdražujuće, a onda depresivno i do mozga stiže za 7-8 sec. Dovodi do porasta krvnog pritiska i ubrzava rad srca i, pritom, sužava krvne sudove pa je dotok krvi do srca i mozga snižen.
• Ugljen-monoksid - njegovo dejstvo blokira snabdevanje organizma kiseonikom što dovodi do glavobolje, vrtoglavice, poremećaju u disanju i grčenju krvnih sudova.
• Katran - Lepljiva materija braon boje koja se deponuje u plućima. Sadrži više od 200 komponenti, od kojih su mnoge toksične, a 60 može da izazove tumore.
• Ugljovodonici - odgovorni su za hronični bronhitis pušača i imaju kancerogeno dejstvo.
• Amonijak - daje specijalni, nadražujući miris duvanu koji sagoreva. U organizmu može dovesti do krvarenja i slabljenja desni. Na sluznici usta i nosa izaziva sniženje sposobnosti čula ukusa i mirisa, dok na sluznici grkljana može da izazove neizlečive posledice.
• Tehnolozi duvanske industrije u cilju postizanja komercijalnih efekata dodaju i materije koje su otrovne a neke i kancerogene (azbest - omogućava duže zadržavanje pepela na cigareti, titan itd.)
Osim toga, za vreme tinjanja cigarete, stvaraju se nerastvorljivi kristali radioaktivnog olova, radioaktivnog polonijuma i kalcijum fosfata, koji se talože u ćelijama ispod sluzokože disajnih puteva što može da dovede do razvijanja raka.
Dobro je znati i da poslednja trećina cigarete sadrži više katrana, nikotina i ostalih otrova, nego prve dve trećine zajedno.
Aktivno i pasivno pušenje
Štetne materije završavaju u organizmu pušača, međutim, da li vaša okolina ima pravo da vam prigovara da se i oni truju? Dim koji se otpušta direktno iz žara cigarete i dim koji pušači izduvaju sadrži sve štetne materije koje se nalaze i u cigareti. Veliki deo tog dima se ne primećuje, a čak i kada se prostorija provetrava, dim se zadržava i duže od 3 sata. Udisanje ovog dima se naziva pasivno pušenje. Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, i brojna druga, pokazala su da i pasivno pušenje izaziva veliki broj oboljenja kod nepušača. Ukoliko ste pušač, treba da budete svesni toga kako vaša navika utiče na osobe koje nisu izabrale da udišu dim cigarete i bilo bi dobro da što više smanjite pušenje u društvu nepušača. Takođe, korektno je da nepušače u vašem okruženju pitate da li im smeta dim, odnosno da li im smeta da zapalite cigaretu i da potom ispoštujete njihovu brigu za svoje zdravlje.
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu
Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavljaju delatnosti zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci i socijalne zaštite.
