Na Bečkoj večeri, kao predstavnik grada Beča, prisustvovao je profesor Borko Ivanković iz Magistratskog odeljenja za integracije, koji je brojnim novinarima odgovarao na pitanja vezana za život Srba u Beču.
Molekularna gastronomija
Način kuvanja na bazi tečnog azota je sličan, ali opet i sasvim različit od kuvanja u mikrotalasnoj pećnici - vrši se uticaj na tečnost u molekulima hrane. Tajna je u tome što na izuzetno niskoj temperaturi od -197°C voda u namirnicama isparava i one budu skuvane. Na ovaj način najbolje se uspeva sačuvati njihov ukus. 
Luckasta ideja ili iskorak u budućnost
Osim toga što se služi tradicionalnim metodama kuvanja, molekularna gastronomija se oslanja i na metode iz oblasti hemije i industrije namirnica kako bi kreirala jela sa sasvim novim ukusom. Izraz „molekularna gastronomija" upotrebljen je već krajem šezdesetih godina prošlog veka kada su dvojica naučnika-entuzijasta odlučila da kulinarske legende i tajne provere iz ugla fizike i hemije. Tako je nastala molekularna i fizička gastronomija koja je u restoranima širom sveta izazvala pravu revoluciju. Kuvari su počeli da eksperimentišu sa strukturama, temperaturama, kompleksnim hemijskim spojevima i uobičajenim proizvodima i ukusima.