Psihijatar Jelena Orlović priča za "Ekstravagancu" o ovakvim prijateljstvima. "Imala sam pacijentkinju Maju (ime je promenjeno) koja se sa 33 godine i posle rođenja sina našla u braku koji se raspada. Okrenula se svojoj prijateljici Katarini za podršku. Obe žene su imale agresivne muževe i bile su u agoniji kako bi njihov razvod braka uticao na njihovu decu. Pričale su danima preko telefona, žaleći se kako su im loši muževi i šta su radile da zasluže tako nešto." Nakon dve godine, Maja je prošla kroz razvod i kroz psihoterapiju i shvatila da njen izbor loših muškaraca ima korena u njenom niskom samopoštovanju.
Sada je u vezi sa drugačijim čovekom i njen ljubavni život je odličan, ali se njeno prijateljstvo sa Katarinom raspalo. Njih dve su se pronašle na osnovu "negativnog vezivanja", tj. formirale su vezu bazirajući je na teškoćama sa kojima se susrećemo u životu.
Veoma je zahvalno kada možemo da se ispraznimo kod nekoga ko nas odmah razume. Ti ljudi prolaze ili su prošli kroz iste situacije i veza se lako stvara. Ali previše kukanja može da ima suprotan efekat. Dr Orlović objašnjava: "Ne želite da se zaglavite pričajući npr. o tome kako su svi muškarci odvratni. Postoji razlika između razgovora i istresanja problema. A ako suviše vremena provedete žaleći se, više nemate ni energije da razmišljate o pozitivnom rešenju".